СЕЛО,А НА ВАРОШ ЛИЧИ
Мала историјска прича о Сивцу, у Бачкој
Сивац је са 15.320 хектара најпространије село Бачке, у којем се у последње две деценије смањио број житеља за више од 4.000. Данас их је 6950 мештана
Сивац је село у Бачкој, општина Кула. Било је општинско место до 1965. године са још два села Кљајићево и Телечка, која данас припадају граду Сомбору. Пописом из 2022. године у Сивцу је 6.950 становника. Између два светска рата Сивац је био најмоћније село Краљевине Југославије. У њему је живело 11 хиљада становника а обрађивали су више од 15 хиљада хектара. И данас више од половине атара општине Кула чини атар Сивца. У овом селу је подигнута прва сеоска шећерана у Краљевини Југославији 1925. године, која је радила са променљивим успехом,а затим је после Другог светског рата Југославија ту шећерану поклонила Албанији.
Село Сивац је настало од спајања насеља; Старог Сивца у коме су живели Срби сатроседеоци и Новог Сивца у коме су живели од 1780. године досељеници Немци. Тако да се као место Сивац помиње у документима Бачког дистрикта 1692. године. У Сивцу је према попису 1733. године било 281 дом и 15 свештеника, који су били ослобођени кулука. Свештеници су били, углавном из имућних породица које су могле школовати децу за свештенике.
У Новом Сивцу су Срби имали своје салаше са комплетним насељима где се могло живети и у којима су биле стаје са марвом и великом окућницом. Кад су Шваба досељене , аустријска власт је све то њима уступила на уживање,а Србе свега тога лишило власништва. Све је тако било до после Другог светског рада кад су уместо бројних Немаца у Сивац се доселили више од четири хиљаде Црногораца из Пљеваљског краја.
Сивац је 1865. године имао 3.700 становника, а две године раније је добио телеграфско–телефонску централу преко линије која је ишла од Новог Сада до Сомбора. Данас у Сивцу углавном живе у највећем броју Срби, затим Црногорци, Мађара неколико стотина, око три сотине Хрвата и осталих 15 нација чија је бројка испод 50 становника.
Сивац је богато село у производњи хране, али и у културном и спортском садржају. У Дому културе се одвијају током целе године изузетно садржајне и квалитетне свечаности традиције и култури овога краја, али и наступи гостујућих друштваа из различитих крајева Србије и суседних земаља.
Сивац је село које има све потребе једног мањег града, јер је он то по броју душа које живе у њему. Богато културно наслеђе се осети на сваком кораку овога села. У Дому културе постојо КУД, драмско стваралштво и друге секције где млади исказују своје таленте.
У таквим условима рађале су се и велике личности српске културе као што су академик Младен Лесковац, књижевник, преводилац, историчар књижевности. Академик Динко Давидов, историчар уметности, др Чедомир Чупић, доктор политичких наука, Милорад Вучелић, новинар и публициста, Драгоје Лековић, фудбалер – голман, Витомир Калић, рукометаш, Макса Мудринић, музички уметник на гајдама и стваралац инструмента гајди и други.
У Сивцу је спорт на веома високом нивоу. Посебно су рукометаши са богатом историјом, а не заостају ни фудбалери. Овде се упражњавају скоро сви олимпијски спортови. Постоје и услови за то.
