ОД МЛЕКА ЖИВИ ЦЕЛА ПОРОДИЦА

 На фарми крава  Желимирке и Ђорђа Лукић у сремском селу Босуту

Сваки дан се испоручи око 200 литара млека Имлеку уз редовно плаћање. Млека  преостане и да се сачини завидна  количина  квалитетног сира за продају.

Док већина у сремском села  Босуту спава, у дворишту Живомирке и Ђорђа Лукића светло је упаљено у пет сати ујутро. У штали се чује мукање крава и звук апарата за мужу. Животиње морају да се нахране и помузу сваког дана, без обзира на околности времена или годишње доба.

– Краве смо одувек имали. Прве је купио мој почивши отац Божидар када је 1948. године дошао у Босут из  ваљевског краја. После смо повећавали стадо. Једно време имали смо  скоро тридесет крава. Данас имамо петнаест грла, углавном сименталске и холштајн расе. Од њих 15 тренутно је 11 у мужи и оне дневно дају око 200 литара млека високог квалитета. Ми  краве преко дана пуштамо у воћњак да цео дан проведу на ваздуху. Млеко  наm откупљује Имлек и редовно плаћа. Поред сточарства бавим се и ратарством. Обрађујем пет хектара ораница и  део хране за краве производим на нашим њивама, а део докупљујем. Имамо механизацију која је потребна за говедарство. Наш систем муже је затворен. Било би добро када би код нас постојао машински прстен. Пољопривредним произвођачима би пружило предност у  уштеди енергије, већу продуктивности и профита. То су уствари кооперативне организације засноване на набавци појединих машина и размени обављања радних операција између газдинстава на бази плаћања услуга. Нама би то значајно олакшало посао. Млекарство захтева велики број машина – објашњава Ђорђе.  

Ђорђе додаје да је сточарство много захтевније од ратарства. Ратари имају много више времена за одмор. Ми то немамо. Сваки дан се ради од јутра до касно увече.  . Истиче да је данас сточарство  тежак посао и за младог човека, па  додаје:

– Раније је било мање механизације, али и мање журбе. Ако нешто не стигнеш данас, урадиш сутра. Данас све мора одмах, а резултати рада су неизвесни.

У овим пословима уз Ђорђа је свакодневно и његова супруга Желимирка која је  била главни покретач развоја фарме.

-Моји свекар и свекрва су имали краве, али само за своје потребе. Међутим, када сам родила децу нисам могла да путујем на посао у Сремску Митровицу. Увидела сам  да би ми било исплативије да купим још бар две краве и продајем млеко. Купили смо пет крава и  ево данас  имамо фарму да од сточарства живи цела наша породица. Истини за вољу, овај посао тражи целог човека и то свих 365 дана у години. Ми немамо годишњи одмор и боловање – истиче Желимирка., која је  задужена за мужу, исхрану, лечење, надзирање, телење, а од вишка млека  прави сир који продаје у свом газдинству.