ДВЕ КЊИГЕ У ЈЕДНОЈ

Промоција песама и афоризама Петра Петровића

О ауторовим књигама говорила Слађана Личанић, професорка српског језика и књижевности. Песме читали и говорили глумац Миша Перић и аутор. Гост познати српски песник Љуба Ћорилић,  говорио је о својој поезији.

   Петар Петровић, песник, сатиричар из Богатића објавио је недавно  две књиге у једном издању  и то промовисао у згради општине Богатић пред препуном салом својих пријатеља љубитеља поезије и афоризама.. О његовом стваралаштву веома надхнуто говорила је Слађана Личанић, професорка српског језика и књижевности, која предаје у Мачванској средњој школи у Богатићу. Стихове су говорили Миша Перић, глмац позоришта Јанко Веселиновић у Богатићу у аутор Петар Петровић.

  У музичком делу програма сјајно су певали мачванске  изворне песме и неке од песма Петра Петровића, Рајко Арнаутовић из Бадовинаца и Милосав Драјић из Дубља,а свирао је надахнуто на хармоници Влада Боровић из Бадовинаца.

   Промоцију је организовао Културно-образовни центар Богатић.

Ово су неке од песмама и афоризама  Петра Петровића које су присутни имали прилику да чују:

Мачванска лепота

Где погаче свуд се мирис шири

док над житом играју лептири

где још љубав краде се од нане

где се живи живот на тенане

фијакери где још возе свате

где још младе дарују дукате

где весеља још данима трају

то је тако у мом родном крају.

Ту се чува историја стара

воденица, прела и амбара.

Ту ни месец ноћима не спава,

нашу равну Мачву обасјава.

Ту се живот живи од милине,

ту проведох најлепше године.

Равна поља кад сунце засија

успомена срцу најмилија.

Божија је кажу воља била,

родну Мачву Дрина да умива

за сваког ће бити берићета

овде живот ко у рају цвета.

    Афоризми

                   ****

Власт коју нико не критикује

иста је као и дете

које нико не васпитава!

 ****

Много је оних који

проблеме решавају

стварајући нове

****

Старост се не дочекује!

Она долази сама!

****

У школу се не иде по памет!

Него по знање!

****

Памет је толико савршена

Да неће у једну главу!

Мишија посла

Кад на новом асфалту

појаве се рупе,

то мишеви једу

километре скупе.

Поред новог асфалта

мишеви се коте,

зато асфалт пропаде,

јебем те животе.

За свакога миша

награда се нуди,

само да се путу

више не науди.

Ал` мишева нема

нигде ни за лека,

у партију одоше –

ту заштита их чека…

Тако наше путеве

не уништи зима

њих ће јести мишеви

док странака има.

А странака ко мишева

њих ће увек бити

ни једних се  ни других

нећемо решити.