ДУГА И БОГАТА ПРОШЛОСТ

 Кратка прича о Моровићу у Срему

Данас село има 1.301 становника, атар од 9600 хектара од чега су више вековне храстове шуме на 8.000 хектара

Моровић је међу најстаријим насељима у Срему. Археолошка налазишта говоре о животу људи у далекој праисторији. Овде се налазило веома развијено римско насеље, што говоре открића римских гробаља и сребреног новца из 3. века наше ере. Има трагова да је име настало по досељенику из Босне Стевану Моровићу, предводника бројне фамилије и извесног броја војника још у 13. веку.

   Фамилија Моровић је била изузетно настројена борби против турске најезде у Европу. Аустријске власти су то високо цениле и убрзо су Моровићи постали најбогатији у околини. Добили су велика имања на поклоне од аустријске власти. Место Моровић је постало град тврђава и значајна комуникација на две реке Босуту и Студви у овом делу пограничног дела аустријског царства.

   Почесто се наводи да је тврђаво саградио или је стару из темеља обновио Јован Моровић 1332. године. У борбама против турске војске посебно се истакао војни предводник Иван Моровић, који је био бан у Вуковарској и Сремској жупанији. Бан Моровић је најтежи пораз турској војсци нанео код данашњег села Манђелоса, које се налази северно недалеко од Сремске Митровице, а испод обронака Фрушке горе.

  После пропасти Србије, велики број српских великаша је прелазило реке Саву и Дунав и настањивао се у насељима где су махом живели Срби. Град Моровић се од 1451. године налази под влашћу деспота Ђурђа Бранковића.

   Моровић са тврђавом је крајем 15. века био  штит за  Славонију од продора Турака у Европу.. Угарски краљ Матија Корвин је боравио неколико дана у Моровићу 1484. године и тада је преузео власт над градом Моровићем, па тврђаву предаје  у посед свом сину Ивану Корвину.У то вреем Моровић доживљава свој највећи процват, постаје седиште за 69 насеља Срема и Славоније.

   Када је угарска власт почела да слаби Моровић преузима деспота Стевана Штиљановића и од 1508. до 1529. године води велике битке са Турцима. Због његовог јунаштва прозван је Смрт кривој сабљи, по сабљи какву су поседовали турски војници.

   Моровић је од 1529. године под турском влашћу и о томе пише чувени турски путописац Евлија Челебија. Он каже да је Моровић ван тврђаве имао 200 вема чврсто саграђених кућа, даском покривених. Моровић је од турског ропства ослобођен 1688. године. Миром у Сремским Карловцима 1699. године припада Аустрији и у њему је 200 војника и 50 коњаника. Пописом 1733. у селу има 23 куће и 103 житеља.,а 1754. године у Моровићу живи 145 католика. Остали су непознати.

   Од 1918. годиен Моровић је у саставу Краљевине Србије, а затим у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Пописом 1921. године у њему живи 2.215 душа. Село је страдало за времеДругог светског рата од усташа и ханџар дивизије. Моровић је опкољен великим храстовим шумама, тако да је после Другог светског рата у шумском предузећу радило око 700 мештана.

  И данас у селу постоји тврђава као споменик, православна и католичка цркав, осмогодишња основна школа, дом културе, спортска и културна друштва Место на две реке има три моста. Полако се развија сеоски туризам. Последњих 30 година све је мање житеља у Моровићу, као и у другим селима широм Србије. Истини за вољу, овде људи долазе са свих страна да се одморе у природним богаствима.