ПОГЛЕД ИЗ ОБОРА У ЛЕПШЕ СУТРА 

Прича о Жељку Милутиновићу из Дреновца у Мачви

Породица Милутиновић има савремене објекте за тов хиљаду свиња у турнусу и за стотину  јунад . Жеако и Љиља имају три сина и ећ најстаријем Николе је подигнута кућа, сад је рд и осталој двојици

Забележио: М.Ф.Ф.

  Жељко Милутиновић  је рођен 21. јуна 1976. године   у Шабачком породилишту. Отац Никола и мајка Љиљане, девојачки Јелић, обоје су из Дреновца са којима је Жељко одрастао у породичном домаћинству и ту и остао. У родном селу је похађао основну школу,а за квалификованог водоинсталатера је завршио у Шапцу. Оженио се са супругом Миленом из сремског села Шуљма и са њом има синове Николу, Јована и Петра. Никола је завршио за аутомеханичара. Жељко обрађује 27 хектара своје земље и у турносу тови до хиљаду свиња. На том послу сви чланови домаћинства помажу. Има савремену механизацију и објекте за тов стоке.

– Човеку је потреба да схвати да од рада може живети лепо и да мирно спава. Није толико ни битно који је то рад. Али, је важно да волиш то што радиш. Кад волиш, биће успеха. Имаћеш користи од свега што су учинио да ти то напредује пто ствараш. Ја искрено волим ово што радим намојој њиви, у мојој штали и обору. Свој сам на своме. Деца ,и полако пристижу, ја сам им много више стекао него што су моји родитељи оставили мени да не запустим имање. Хвала Богу, живимо да се не плашимо да нећемо имати за основне потребе живота. Има тешкоћа у пољопривреди. Али, реците где то нема. Негде мање, негде више, увек има проблема. Ту смо да се са њима боримо и изађемо као победници. Ја сваки дан осећам кад сам победио и без обзира што је данас цен мала а сутра виша. У систему смо целог света. Чим се нешто помери закачи и нас сељаке. И друге тако промене у свету погоде. Није све то време нервозе. Гледам само напред и верујемо у сутра боље – као из рукава нам рече Жељко.

 Жељко Милутиновић је добитник Златне медаље Сусрета села Србије за примерну пољопривредну производњу, коју додељује Културно-просветна заједница Србије, као организатор ове свечаности у Србији већ 60 година.

 -Свакој активности на афирмацији села, ја се одазивам. Волим да се сретнем са људима из различитих крајева Србије и да разменимо искуства. Свуда се негде у неком крају нешто ствара а да је нама у другом крају непознато. Ми чујемо од њих,а они од нас и ето напретка и тамо и вамо – вели Жељко.

 Иако су му два сина још малолетна Жељко и његова супруга Љиљана планирају да се свком у догледно време обезбеди да имају кућу у селу где сад живе. За најстаријег сина имају кућу само преко пута. Сину Николи може бити одвоље шта ће. Може да отвори механичарску радионицу или да настави да тови као и отац. Или можда све то заједно да ради, Тако нешто не може да бира у граду…