БОРИНИ ЛИПИЦАНЕРИ НАЈБОЉЕ ЈЕЗДЕ

Власници ергеле лиицанера у Србији

Бора Гератовић је познати власник ергеле коња липицанерске расе у Србији. Оснивач је фијакеријате у свом селу Дреновцу код Шапца

 Бора Гератовић  је пекар по занимању, али велики љубитељ коња, што у Мачви и није нека велика новост. Међутим, Бора Гератовић има најлепше липицанере у Мачви, што је општа оцена познавалаца коњарства у овом крају Србије, које се развије више од два века и више спортских дисциплина, посебно галопској.

  – Одрекао сам се пекарског заната после више од 12 година рада. А, пекарски посао ,а ко си вредан, може да буде веома уносан. Ја сма то радио са задовољством. Међутим, што сма постајао стариј све више ме вукло да имам  веллику шаталу пуну коња. Моји преци су уназад скоро два века гајили коње. Ја волим липицанере. Кад  их упрегенме у фијакер, па ту вожњу не може да замени никакав ауто. Дали су ми подршку деда Борислав по киоме носим име и отац Томислав – истиче Бора.

 Бора је  рођен  1977. године  и цео век као породичан човек живи у  Дреновцу.  Знао је Бора да чега год се привати да ради на селу мораће много да ради да би имао и био донекле задовољан. У његовој штали дана има осам коња липицанерске разе. Често су упрегнути у фијакере на разним слављима, почев од свадби, фијакеријада, прослава разне врсте од верских до обичних сеоских славља. Бора је организатор надалеко чувене Дреновачке фијакеријаде, која је у протеклих десетак година стекла популарност на десетине коњара из свих крајева Србије, која се одржава на сеоском стадиону, наравно уз подршку Града Шапца и бројних донатора.

   Поред коња, Борине штале су пуне товних бикова, обори свиња,а чардаци пуни кукуруза и сењаци сена и остале хране за стоку. У свему мо помаже и супруга Марија, која је из Дреновца од рода Макевића, са којом Бора има сина Милана, који је завршио пољопривредну школу у Шапцу и предао се послу у Гератоваића домаћинству које обрађује више десетина хектара своје и земље у закупу.

  – Млад човек одмах би требало да схвати да ништа не може постићи велико у животу ако сам себе не уложи у велики рад и труд. Све друго у виду снова и неких калкулација без уложеног рада је губљење времена и кретање странпутицом. И поред стварно великог рада, без годишњег одмора, ја имам задовољство,а са мном и моја породица, које ретко ко има. Кад седнем у фијакер, моје липицанери најбоље шором језде. А, тек на фијакеријадама широм Србије, па то задовољство нема цену – закључујем Бора.