КУКУЈЕВЦИ СЕЛО ГДЕ СЕ РАЂАЈУ ДЕЦА
Забележено у околини Шид у Срему
Од 1.500 становника у овом селу деца до 18 година, основци и предшколци чине једну четвртину житеља, што је веома ретко или јединствено у Србији
Кукујевци су село у Срему, удаљени 12 километар источно од Шида према Сремској Митровици. Крајем прошлог века, у ратним временима обострано нерадом вољом у овом селу је изведена комплетна замена становништва. Стари Кукујевчани су заменили куће и имања са новодошлим Кукујевчанима из разних крајева, најчешће Хрватске и других крајева ондашње Југославије. Данашњи Кукујевчани су прихватили ово вековно насеље као свој дом и данас у њему стварају живот за пример многима у ближој и даљој околини.
– Овде постоји нада да ће село живети дуго, јер имамо на општу радост велики број деце у односу какво је стање у многим селима широм Србије, па и у околним земљама. Последњим пописом статистика каже да нас има око 1.500 у 400 домова. У нашој осмогодишњој школи имамо 277 ђака, толико ђака нема ниједно село дупло бројније од нас. И то са трендом раста све више првака. Наша школа до четири разреда основне има 147 ученика, а од петог до осмог 130 ђака. У предшколско иде 60 малишана. Сваке године све је више деце у првом разреду основне школе. Процена је да нам деца чине четвртину села – истиче са задовољством Драгана Дреновац, председница села и мајка четворо деце.
Велику улогу у Кукујевцима има удружење жена Златно срце, чије се чланица, обично младе жене са више деце, брину о активности омладине после школске наставе. О томе говори Милкица Стојковић, председница Удружења жена :
– У нашем селу готово да немамо куће где нема деце. Све више се догађа да наше жене рађају друго и треће дете. У нашем удружењу је у одбору 17 жена и све имају од двоје до четворо деце.О тој деци после школе неко мора да води рачуна и да се формирају као будући добри одрасли људи. Ми ћемо то тако учинити да већ у младим годинама сазнају шта је то, пре свега културно наслеђе. От тога све почиње. Зато у свакој нашој манифестацију обавезно учествују деца.
Узрок овакве слике требало би тражити у вредноћи мештана Кукујеваца који на атару од 3.200 хектара узгајају дуван на око 400 хектара. Тиме се бави око 50 породица. Представник кукујевачких произвођача дувана Александар Тубић истиче да је производња дувана веома сигуран посао за људе на селу. Сви знају унапред колика је цена и да се одмах све исплаћује. Зато се у кукујевциа овај посао увећава сваке године.
Велики број мештана ради у сеоској кланици Агропапук, власништво Братислава Богатића, у којој је запослено више од 400 радника. Затим у селу има неколико веома успешних фирми које запошљавају по неколико десетина радника. Зато је Кукујевчанима све на дохват руке, посо у фирми, њива и кућа у којој жеиве. Можда би то био рецепт за свако село, како би се зауставио одлив младости из њега. Истина је да све зависи од многих фактора, али највише од појединаца који живе у место, колико су они вољни да нешто промену и крену ка бољем. Чини нам се да доста тога зависи и од воље жена у место као што је случај у Кукујевцима.
У Срему је постала устаљена изрека кад је неко послушан да се каже: Слуша као Кукујевчанин жену. Да ту нема неке истине, можда се у Кукујевцима не би подигли ново здање српске православне цркве, уредила школа и један део обданишта уз помоћ Фондације Новака Ђоковића, као и сијасет других активности после којих Кукујевци лепо за око изгледају сваком путнику намернику
