ЖИЛИЋА СИР СВЕ ТРАЖЕНИЈИ
Породична млекара у Мартинцима
Александар и Марија Жилић из сремског села Мартинаца од млека њихових крава производе десета врста сирева и унапред све продају још док праве сир
Припремила и снимио: Александра Плавшић
У Мартинцима, сремском селу са атаром већим од шест хиљада хектара некад је било више од хиљаду крава од којих се млеко сваког јаутра возил у млекаре. Тад, пре две и више деценија власници крава су имали рачуницу да предају млеко у откупној станици. Оног тренутка кад је почео да се ствара губитак на одгоју крава и млеку, пољопривредни произвођачи су у Мартинцима распродали своје краве. Данас у овом великом сремском селу нема више од тридесетак крава . Више од половине су у шталама младог брачног пара Александра и Марије Жилић. Од њихових крава млеко претварају у сир.
– Само се тако може опстати тренутно у селу – дочекао нас је Александар у радионици где је паковао сир за продају и наставио: – По садашњем рачуну млеко ми би требали да продајемо млеко по 20 динара скупље, него што млекаре плаћају да би нам се исплатило. Али, ми он нашег млека већ сад правимо десетак врста сирева. Ту се исплати. Наравно, уз велики рад и труд да се сир што квалитетније справи и да купци буду задовољни.
У шталама које се налазе у дворишту где је Жилићима и лепа кућа за становање, налази се 15 крава са намером да се тај број повећа. И то ће се урадити уз помоћ државе Србије, јер посотоје тракве прилике да се користе субвенције.
– Није упутно смао кукати на тренутно стање. Све зависи од тренутне потражње за неком робом. Посебно млади као ми, требало би да гледамо шта нам се исплати у свем па и у сточарству. Увек има излаз. Узми те оно што вам се пружа да вам буде боље. Ја сам уверен да у мом селу може бити оваквих мини млекара као наша на десетине, јер има се услова за то. Не можемо сви у фабрике које се отварају сваки дан. Т Потребно је радити и производити храну и на свом имању. Ево, наш сирје све тражениј. Ми не можемо да произзведемо колико се може продати. Нека се и други ангажују и крену у посао – закључио је Александар.
Александрова супруга Марија води велику бригу да сир сваки пут буде високог квалитета и поред тога што има и друге велике обавезе у домаћинству,а и са још увек малолетном децом. Александрова је брига да у штали добро нахрани крав и помузер. Обоје су видно задовољни оним чиме се баве. Зато су и награде за квалитет сира стигле и стижу још увек.