ОЧЕКУЈЕМО ВИШЕ ЖЕНА НА ЧЕЛУ СЕЛА
Из угла Сеоских новина
Од 174 локалне самоуправе, на челу села, једва се може наћи у десетак у понеком селу, а жене су бројније и школованије од мушкараца у Србији
Пише: М.Ф:Ф:
Од како постоји људски род жена је вековима била подређена да служи човеку. Њене животне обавезе су биле да рађају децу и обављају послове везане за кућу у којој се живи. Било је то припремање хране, стварање одевних предмета, плетењем, штрикањем и делимично шивењем.одеће за укућане, док је обућа и компликованији одевни предмети припадала су мушком свету.
Све до средине 20. века напредак у женским активностима, пре свега у локалној заједници, биле су незамисливе. Истини за вољу, у круговима владарских днастичких, па и пребогатих породица, писменошћу су ученa женска деца.
Међутим, ни та женска деца нису имала потпуну прилику да се искажу својим постигнутим знањем. Прво, нису имала право глас на изборима. Њихова привилегија, зато што су писмене или високообразоване била је само да се могу боље и богатије удати, а никако да буду испред мушких.
Са истим школским спремама и до данас су жене, не смао у Србији, већ у много развијеним државама, скрајнуте као фактор одлучивања. Улога жене у локалној заједници Србије, посебно у месним заједницама на селу је готово занемарљива…
Примера ради, средином осамдесетих година 20. века у Југославији је први пут жена била на челу једне од 635 општина колико је тада у шест република и две покрајине било. Била је то Марија Тубић Прокоп, председница општине Сремска Митровица. Марија је као социолог била диркетор Центра за социјални рад у тој општини. И дуго после ње нијдена жена није била на челу општине, све до последњих неколико година..
Прва жена која је била председник Месне заједнице у селу Србије је учитељица Драгица Ковачевић из Чуруга у Бачкој, почетком деведесетих година…И данас су ретке жене које су на челу неке од 8205 месних заједнциа у Србији. Примера ради од 174 општине, данас у Србији је у десетак општина по једна или две жене на челу месних заједница. Иду локални избори, у мају ове године. Ето прилике да се више посвети пажње женама, које би могле бити на челу свог села. При томе не мислим да је слика боља и у градским месним заједницама.
Истина је жене се масовније опредељују да студирају. Мушкарци гледају да заврше неку средњу школу или чак и заната као би одмах радили и дошли до новца. Евидентно је да Србија има све више женског света у односу на мушки..Таква статистика је у савременој Србији била обрнута више од два века.
У основним и средњаим школама девојчица је више од дечака. То се види и у културно-уметничким друштвима…Ретка су она , поготово у селима, којих је у Србији више од 4.000, да нађете подједнак број дечака и девојчица. У колу од 10 играча, осам је девојчица,а само два дечака..Додуше, дечаци су више преокупирани и спортом. Али, без тога дечака је мање у културној активности.Последњи попис говори да је у Србији око 250 хиљада више жена од мушкараца, што је аргумент више за већи број жена на челу локалне власти.
Ко ће све представљати месну заједницу у следећем времену, после мајских локалних избора, умногоме зависи од опредељења у локалним самоуправама. Жене, по правило су преданије послу и желе да раде по неким праведним нормама кад добију поверење да оне нешто предлажу или одлучују.
Истини за вољу, ако се бирају оне најбоље, онда се жене тешко опредељују да прихвате неку друштвену функцију, јер су заузете озбиљним школовањем, као што је, медицина,право, економија, архитектура и друге области..
Школовани и способни мушкарци у тим стварима гледају далеко на степеницама власти. Њих месна заједница не занима, јер ту нема ни неког рејтинга,а за џабе се ради. Остале жене су окренуте свом послу и породичним обавезама. Тако у месној заједници остају само они мушкарци који немају шта друго да раде осим да их локална власт постави да буду председници месних заједница и других организација. А, то је најгора варијанта, д а би се нашто остварило од планираног.
Зато би требало наћи стимулативне начине како и образоване и способне жене задржати да се усмере на руковођењу месне заједнице где живе и да им то буде значајно у развоју њихових каријера.
Добра база су удружења жена у селима. Њих има у више стотина села, бар она која су активна. Жене постижу значајне резултате у својим активностима са изузетно малом помоћи локалних смаоуправа. Е, одатле би требало тражити и председнике месних заједница. Наравно, мисли се да не би требало елиминисати и способне и доказане мушке кадрове у селима који желе да помогну селу..