КОБАСИЦЕ СА КОЗИЈИМ СИРОМ

 Прича о произвођачу хране

Синиша Ивановић из мачванског села Табановића, власник фарме коза који прави кобасице од козијег меса и козијег сира изузетног квалитета

Синиша Ивановић  је само рођен у породилишту у Шапцу 1967.године а цео век живи у родитељској кућу у Табановићу, у Мачви, надомак Шапца, десетак километара. Основну школу је похађао у Табановићу и суседном Мачванском Причиновићу. Средњу машинску је завршио у Шапцу и био на студијама Више пољопривредне школе у Шапцу. Млад се одлучио  да производи храну на свом имању.

 – Отац Томислав, вредан сељак ми је млад преминуо и ја нисам могао да наставим даље школовање. Одлучио сам да на 12 хектар  оранице, које сам наследио од оца, прво товим јунад у штали припремљеној за то. Успут сам имао краве и товио до 50 свиња. Варљиве прилике за цену и услове производње те врсте хране, определио сам се  да има фармау коза. Данас у објекту где сам некада товио бикове смештено је стотину коза алпске расе од чијег млека производим веома тражени сир у ексклузивним ресторанима, али и у домаћинствима, посебно за све врсте славља.. Код справљања сира подоста ми помаже мајка Даница, која је и раније док смо имали краве справљала вема квалитетан крављи сир. Тај сир додајем у кобасице које правим по наруџбини за ресторане и од козијег и свињског меса посебно или мешано, како ко воли. Многи научници и гастрономи веле да је козије месо најздравије и најбоље за људски организам. То се види на оним народима који жве дуговечно у неким деловима света, јер једу искључиво козије месо и производе од козијег млека – наглашава Синиша Ивановић.

   Синиша Ивановић има најбројније стадо коза у Мачви и највише производи козијег сира. У свом продтраном дворишту има мању фарму свиња са које месо користи за справљање кобасице и посебно сланине коју суши кад огули кожу. Обично та сланина је прошарана месом и салом од старијих свиња.

 – Да се ми не лажемо. Много је лакше, корисније и исплативије радити нешто овако што ја радим, јер ја имам свој финални производ који ја и продајем. Све мање се исплати гајити шпшеници, кукуруз,репу и то завршити соји активност на имању. Кукуруз је био скоро 40 динара,а сад пао на 16 динара за килограм. Како да планираш да нешто зарадиш? Затао је потребно да свако домаћинство на селу има свој финални производ. Ствара оно што му се исплати. Чим тако ствараш, људи остају на селу, јер имају економску рачуници и што би ишао да зиви на двадесетом спрату,кад ималепо двориште и природу око себе. А, све што се произведе у сеосом домаћинству народ ће у граду да купи и поједе – уверава нас Синиша Ивановић.