КАКО СУ ПРОПАДАЛЕ ГАЗДЕ

Промоција у Удружењу књижевника Србије

Романизоване истините приче са измишљеним ликовима мачванских газда који су некада имали све,а данас само запуштене споменике на гробљима, написаo је Миомир Филиповић Фића

 Поромоција књиге Како су пропале газде, аутора Миомира Филиповића Фиће,

оджана је у понедељак, 05. јуна 2023. године у простору Удружења књижевника Србије у Београду, пред препуном салом љубитеља књиге. О књизи су говорили генерал Драган Аврић, проф. др Миладин Шеварлић, проф др Јован Јањић, проф. др Радомир Ј. Поповић проф. др Миливоје Павловић. У име Удружења књижевника Србије о аутору је говорио уредник Видак Масловарић.

  Генерал Драган Аврић, публициста је у књизи Како су пропадале газде, написао  своје виђење овог дела, а ми издвајамо између осталог следеће: Није ово урота против богатих људи и богаства уопште, већ указивање на грешно стицање капитала, на оне којима је богаство променило карактерм, којима је побуђала људскост и зарђао образ. Може се рећи да је аутор у крајњем тренутку извукао скоро заборављено и освежио сећањима појединаца, определивши се да то учини кроз симпатичн дијалог мачванским језиком, сеоског писара Мијалила Нотарића и часног сељака Симе Дедића.

    Аутор у овој књизи нарочито истиче односе газда и сиромашних сељака, али посредно указује на опште стање друштва. Тако кроз уста мачванског сељака говори о ономе шта се догађало обичном, поштеном, сиромашном човеку, без утицаја а са жељом да у миру оре њиву, гаји децу и једе кору хлеба.

    Говорећи о књизи Како су пропадале газде, професор др Јован Јањић је између осталог нагласио: – У темељу ове повести јесте среброљубље, један од седма смртних грехова. Показује се како се јавља тај грех; како грех прелази у порок,а порок у болест – смртну болест. Кроз причу, показује се како се људи без Бога у себи нечасно долазили до иметка, коју су потом користили за још већи грабеж, а онд аи за тлачење оних на чији рачун су се богатили, па и за поткупљивање власти, која би требало да води рачуна о праву и правди, о једнакости људи у томе и  о заштити обесправљених.

  Аутор Миомир Филиповићи Фића показује то кроз две аутентичне породице из Мачве, само са промењеним презименима и именима Потпарића и Трапарића. Нажалост, много је Потпарића и Трапарића у нашем народу. Сви ми због таквих плаћамо високу цену неправде,греха њиховог. На крају, нема дилеме, они сами плаћају највећу цену. Жању оно што су посејали. Наш народ каже; правда држи земљу и градове.

  Аутор  аутентичне догађаје исписује кроз приповест, језиком људи који су сведоци или жртве похлепе овоземаљским духовима изобличених људи. Прозном речју казује оно што је већ записано у архивској грађи, судским списима,а ли што је  и писац ишчитавао са споменика некадшњих мачванских газда.