Изабране песме редакције Сеоских новина посвећене Добрици Ерићу
Милена Дрпа из Модриче Република Српска
ЧОВЈЕК БИЈЕЛИХ КУЋА
Ниси ти човјек свијета низбрдица
И не котрљају те вјетри неспутани,
И ниси чедо млаких сусталица
Што им у немоћ тону бјелодани
Ниси ти клетва.И ниси клонуће.
Прах. Крахотина што свијетом промиче.
Из срца твога расту бијеле куће.
У ћилим вијека зрнаш мерак-приче.
Ти си празвук земље. Милост бруја звона.
Твоје су пјесме крошња модрих шљива.
Сунчани си човјек од румен-искона
Са крилима бијелим са гружанских њива.
Теби и сад негдје снови небоплави
Тихозорно стихје шапућу Морави.
Миња Илијев из Ниша
ПЕСНИК У ШЉИВИКУ
Песник хода
шљивиком у сутон
шапућући риме нежним световима
просутих из крошњи
Одавде до небеса
вазносе се речи
Песник хода
шљивиком у сутон
а по коси нежно пада
мирисни снег шљивиних латица
И Бог је овако леп! –
кличе песник озарено.
Застајући грли свако стабло,
те нестварне невесте,
те беле одиве
док просипа риме
шљивиком у сутон.
Радован М. Маринковић из Чачка
ТРАЖЕЊЕ РЕЧИ
Походих, не једно, сеоско гробље,
на коме голуб тишине грожђе зобље.
На Михаољске задушнице
исчитавах избледеле умрлице.
У поломљене кадионице
стављах упаљене воштанице
На посмртне венчанице
миомирисане тамњанице.
Себи за душу рушницу
ненађеној речи посмртницу.
Милад Обреновић из Рогатице – Република Српска
РИЈЕЧ СВАКА – ЗРНО ЗЛАТА
Доброту си своје душе просипао по Србији,
Опјевао камен, травку – стиховао пољу, ружи,
Бољи спомен не подиже нико твојој Шумадији,
Радост био своме роду, ћирилици, родној Гружи,
И шљивино плаветнило, и сокак и родне њиве,
Цвркут птица, јато рода, свако слово ћирилице,
Издиго си до небеса да вавијек се нама живи.
Ехо ти се душе чује и у пјесми види лице,
Ријеч свак, зрно злата у букваре и читанке,
И пјесма ти свака текла ко с извора бистра вода,
Ћирилицом закићена сваке строфе нити танке,
У Божијем миру спавај ти громадо српског рода.
Русомир Д. Арсић из Ниша
ДЕО СВИХ ЂАЧКИХ ЖИВОТА
У свету деце,
шума, биља, трава…
Добрица је цвеће
што не прецветава
Сунце је мило
што осмехом шета
са церића бујних
до сваког детета
Кукуричу
петлови са плота
Добрица је део
свих ђачких животa
Бранислав Вуковић из Берана – Црна Гора
У ШУМАДИЈИ НИШТА НОВО
У Шумадији ништа ново,
о томе свједочи ово слово.
И даље вашар у Тополи,
онај ко воли нек изволи.
Гружа је тамо где је Гружа,
она се римује са ријечју ружа.
Само је мало остарила
ал` су јој зато израсла крила.
И увјек је весела лица,
носи огрлицу од грлица.
Сељаци с љубављу на свом имању,
ору и сију, беру и жању.
Шљиве прероде па се савију,
казани диме, пеку ракију.
Сунце се љети пење уз церић,
пита се где је Добрица Ерић.
Шта:где је? Није се нигдје сакрио,
само се у пјесму преселио.
Одатле сад за клинце нове
казује своје најљепше снове.
Томислав Ђокић из Скорице код Параћина
КАД ДОБРИЦУ ЗАБОЛИ ЗУБ
За Добрицу, гле, невољњ:
Мучки напад зубобоље!
Но, боловат, песник не сме:
Ко да с децом сања песме?!
Њега, уместо ацисала,
Лечи песма, вида шала.
Бола напада, сева, рије,
Ал`, Ерић се предао није!
Проба димом цигарете.
Не помаже! Разумете!
Жуборе му свеже риме,
Зубобољу лечи име.
Марамицом образ греје
Ал` пред децом он се смеје!
Оливера Цветић из Трстеника
СВЕ ТВОЈЕ
Све твоје има
непребол-снове у недрима
Твоја Гружа
Топле усне у свитањима
и срце на длановима
Плаве очи има
ко шљива у шљивицима
Твоја Гружа
Свежину језера у крилима
извор љубави на крововима
и тебе има
твој дух у стиховима.
Твоја Гружа
Са детињством у огледалима
у безмерним маштањима
Све твоје има
Твоја Гружа
непребол-сан у недрима.