Прва награда на сусретима села

У последњих неколико година Месна заједнциа је успела да уреди фудбалски терен и сагради трибине, очисти две депоније смећа, а око села је изграђен асфалтни пут према излетиштима у Фрушкој гори

  На недавно одржаним 50. по реду Сусретима села Србије, у селу Влашка код Младеновца, у организацији Културно-просветне заједнице Србије, селу Бешеново додељена прва награда у категорији села до хиљаду становника. Награду је примио председник Месне заједнице Драгољуб Лакетић Баћа, који је том приликом рекао:

  – Заиста смо доста тога урадили на лепшем изгледу на шег села, али ту не стајемо. Видимо да можемо још више да учинимо за нас који ту живимо и да се боље не може ништа урадити ако не радимо боље. Ово што смо учинили видно је свима. Прво смо очистили две велике депоније смећа, а затим смо уредил наш сеоски стадион да личи на прави спортски објекат са добрим тереном за игру и трибинама за гледаоце. Село је добило на лепом изгледу, јер око њега је обилазница асфалтног пута који води на Фрушку гору

Бешеново спада међу старија насеља на Фрушкој гори. Средином 12. века Мађари су послали Србима војну помоћ у борби против Печенега, које су Мађари називали Бишени. И од тога наста српски назив Бешеново..?!

    Пописом из 1736. године у Бешенову је било 35 породичних старешина. Село је тада имало 32 коња, 51 вола, 68 крава, 49 оваца и коза, 43 свиње, 104 кошнице пчела, 85 јутара ораће земље, 121 мотику винограда и 1.141 стабло шљиве.    Пописом из 1756. године има 50, а 1774. године 109 домова. У време Кочине крајине 1788. године, из Србије у Бешеново преселило више од 200 људи. Почетком 19. века Бешеново има 164 куће и више од хиљаду житеља.

  Бешеновци су 1733. године имали цркву  плетару, а од цигала  1734. године. Данашњу цркву почели су градити 1814. године. Крајем 19. века у Бешенову је народ живео у земуницама. Село је имало печат за црквену употребу. На печату сеоског кнеза био је раоник, цртало, винова лоза и зрело грожђе.

 У време  сељачке буне 1807. године Бешеновци су морали издржавати царску војску са 57 мерица жита, 2.240 порција сена и 10 хвати дрва, а били су учесници и револуције из 1848. године. На Мајској скупштини у Сремским Карловцима учествовали су Димитрије Лазић и Максим Ћирић. Тад је Бешеново имало грб села на плавој позадини златан сноп, између сребреног лемеша и плужног ножа.

 У време Другог светског рата у страдало је  више од 200 мештана. Октобра  1941. године у Бешенову је штампан лист Фрушкогорски партизан , а од 1943. године у овом селу је била партизанска школа. Из Бешенова су народни херој Ђорђе Никшић Јохан, новинари Стеван Никшић, уредник у НИН-у, Живан Неговановић, главни уредник Сремских новина, фудбалер Војводине Јован Трнић….

 Број житеља у овом селу је растао све до 1971. године када је пописано 1.146 људи. Попис из 2012. године је 851 житељ у 271 домаћинству. Највише Бешеноваца је највише било 1931. године  1.785 душа. Атар  се простире на 1.529 хектара. У селу има основна школа која је некада била осмогодишња. После Другог светског рта подигнут је  један од најпространијих и најлепших домова културе у коме су годинама одржаване културне манифестације Први глас Срема. У селу има језеро, обновљени истоимени манастир из 14. века и фудбалски клуб БСК, основан је 1928. године….