Шампиони у производњи хране
На недавно одржаној финалној свечаности Сусрета села Србије у Влашкој код Младеновца, Дубљанима је припала прва награда у категорији села до три хиљаде становника
Припремио и снимио: Милан Ковачевић
Село Дубље, најдубље се настанило у Мачви, подједнакo удаљено од река Дрине и Саве и планине Цера. У самом центру овог села се одиграла последња битка за слободу Србије 26. јула 1815. године, кад је српска војска предвођена књазом Милошем отворила пут обнови српске државности. Попису из 1834. године уписано као Дупље са 148 кућа и 1.069 душа од којих је за војску било 241 лице. Мештани су имали 1.205 и по дана орања, 1.069 и по коса ливада и 53.978 стабала шљива, највише у Мачви. Последњим прошлогодишњим пописом у Дубљу је било 2.800 житељ у 900 кућа. Атар Дубља је има око 4.000 хектар најплодније оранице у Мачви. Овдашњи земљорадници производе велике количине хране. Међу највећим произвођачима су свиња у Србији. Годишње из Дубља пут кланице оде више од 40 хиљада товљеника и око две хиљаде јунади, на стотине оваца, тонама пшенице, кукуруза, соје, сунцокрета и остале хране.
На атару Дубља живело се и у праисторији. Има трагова из доба старчевачке културе на локацији Машића шор. Из доба винчанске културе нађени су предмети на локацијама Салашине.. Остаци из бронзаног и гвозденог доба су на локалитету Раскршће. Трагови римског наслеђа су на местима Раскршће, Машића шор и још некима
У средњем веку, за време владавине кнеза Лазара, Мачва, па и Дубље су припадали манастиру Раваници, што говори и Повеља из 1351. године. Село се тада називало Чрмчина, ил Черниловац,а касније по турском прешло у Карановац, што се и данас један део села назива..
Велики број фамилија у Дубљу је досељен Херцеговине, Босне, Црне Горе и других крајева у време и после српских устанака с почетка 19. века. Највише су страдали у Првом светском рату. У рат је отишло 570 од којих је 191 оставио кости на фронту. Нешто мање су Дубљани страдали у Другом светском рату. Између два светска рата било их је у селу скоро четири хиљаде, а одмах после Другог светског рата више од четири хиљаде. У селу школа постоји 160 година,а фудбалски клуб 90 година
У Дубљу су рођени и познати по свом великом доприносу општег културног добра: Миливоје Васиљевић, хроничар Мачве, Тома Јеротић, новинар и књижевник, мр Бранко Ђурковић, дирегент и педагог, Милован Прокић, композитор, Здравко Јеротић, дипломирани. правник народни посланик, Мишко Павић, певач, проф. др Зоран Машић, народни посланик, проф. др Босиљка Ђурковић Ђуричић, Предраг Дрезгић, музички педагог и певач, др Данијела Ђукић Ћосић, доктор фармације, Иван Живановић, прволигашки фудбалер и други.